Autorski tekst direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja

prof. dr Zorana Avramovića

 OPŠTE DOBRO I INTERESI U OBRAZOVANjU

Obrazovanje u Srbiji, od socijalističkih vremena do danas ne može da izbegne ulogu nepomerive mete za  svekoliko optuživanje. Sve društvene teškoće treba da upija obrazovni sistem, iz čega sledi poruka: kada reformišemo obrazovanje društvo će  izaći iz siromaštva, oskudice i slepe ulice. Naravno da je to pogrešno mišljenje ali u sudaru sa posebnim, uskim interesima pojedinaca, grupa i organizacija, logično mišljenje će biti na gubitku.

Ako hoćemo da se pozabavimo problemima društvenih pojava i procesima, onda moramo da sledimo osvojene metode sociologije saznanja koje nam kazuju da uvek treba razlikovati ono što je manifestno, vidljivo od skrivnog ili latentnog. Primer za ovo može da bude javna rasprava o Nacrtu zakona o udžbenicima, u kojoj lako možemo da prepoznamo razliku između  onoga što je opšte dobro i posebnih (materijalnih) interesa. Ali, najpre jedna napomena: nekada je sistem obrazovanja bio dežurna tema, a u poslednje vreme, njegovi pojedini delovi- osnove sistema, visoko obrazovanje, nastavni planovi i programi, udžbenici.

Dakle, o novom zakonu o udžbenicima je reč. U javnoj diskusiji o ovom Nacrtu zakonu ima svega pomalo: netačnih činjenica, oskudnog ili pogrešnog znanja o udžbenicima, materijalnih interesa onih koji se bavi izdavanjem udžbenika, direktno ili indirektno.

Nije jasno zašto se zarad zaštite posebnih interesa upliće Ministarstvo prosvete. Zato da bi se falsifikovala činjenica izrade Nacrta zakona o udžbenicima. Nije tačno da je pomoćnica ministra sama pisala zakon i da nisu učestvovali stručnjaci u njegovoj izradi. Ta neistina za mene je uvredljiva, jer sam bio član radne grupe, učestvovao sa stručnjacima u njegovoj izradi i javno izlagao argumente za njegovu promenu. O svim drugim aktivnostima i širokim konsultacijama pomoćnica može više da saopšti, a i sajt je dopstupan.

Drugo nije tačno da je Nacrt zakona pruzima iz bilo koje države. Neki delovi su slični a komparativna analiza pokazuje da je u  skoro svim državama udžbenicima ograničeno vreme upotrebe (oko 4 godine) i da ministarstva određuju cenu.

Ni razumevanje kvaliteta udžbenika nije valjano. Insistiranje na sadržaju kao kriterijumu kvaliteta je magla. Kvalitet se ne može odrediti bez standarda a standardi prate zakon i nikako se ne donose pre zakona. Kako može podzakonski akt da prethodi zakonskom!!

Ima tu i demagogije kod zastupnika posebnih interesa. Kritkuju se besplatni udžbenici, sada. Tobože, učenici se dele u jednakostima. O tome su ćutali. (Javno sam kritikovao tu odluku 2010 i 2011). A reč je o tome da država selektivnom primenom besplatnih udžbenika pomaže siromašnim roditeljima, čime se dostupnost za sve učenike ostvaruje, a sa druge strane Nacrt zakona obuhvata sve kategorije učenika, što do sada nije bio slučaj.

Isto važi i kada se kritikuje Ministarstvo zbog apstraktnog govora o korupciji u obrazovanju. Ako nema hrabrosti da kaže, onda ona, tobože i ne postoji. Nije reč o hrabrosti, već o opštepoznatim činjenicama. Jedna izdavačka kuća na svom sajtu ima ovakav oglas: za 20 naručenih kompleta učitelj dobija tablet, priručnik za časove, torbu, besplatne akreditovane seminare. Šta je ovo?

U Nacrtu zakona o udžbenicima se bolje rešavaju neke odredbe od starog kao što su: a) načelo ravnopravnosti izdavača u pogledu podnošenja zahteva, b) obaveznost pripreme teksta udžbenika (bez improvizacije), g) preciznost rokova, d) anonimnost autora udžbenika, đ) izdavač uplaćuje taksu. Ovo poslednje je od ogromne budžetske važnosti. Veliki nedostatak važećeg zakona je u tome što izdavači nisu finansirali pregled svojih udžbenika, već su korišćena sredstva iz budžeta (za rad članova komisija za ocenu kvaliteta) a oni sticali zaradu na tržištu udžbenika. ZUOV je samo prošle godine potrošio iz budžeta 17 miliona na  njihov rad. Istovremeno, izdavači prodaju udžbenike roditeljima po ceni od 800 dinara (po udžbeniku). Može li to biti zakon u državi koja hoće da bude racionalna u bedžetskoj politici? A o štetama po osnovne vrednosti obrazovanja kao što su opšta dostupnost kvalitetnog udžbenika, maksimalna transparentnost, suzbijanju korupcije i dalje, da i ne govorimo.